This post is also available in: Macedonian French English Croatian Bosnian
Деценија 1950-1959
Ацо Шопов педесетих година 20. века
У овој просторији Лирског дома Аца Шопова живе сећања на тридесетогодишњег „песника тишине”. 1950. Шопов објављује збирке На Грамосу, књига због које му је био забрањен улаз у Грчку, и Нашим рукама, „друштвена лирика исповедне врсте”, према Старделову, а касније, у новом стилу, Стихови о муци и радости (1952), Слиј се с тишином (1955) и Ветар носи лепо време (1957), у којима нам је оставио незаборавне песме као „У тишини“, „Ветар носи лепо време“, „Морамо бити бољи“, „Бела туга извора“…
Тада је Шопов преводио Отона Жупанчича и Едуарда Баргитског (1951), Ивана Крилова (1953), Јована Јовановића Змаја и Густава Крклеца (1954), Едмонда Ростана (1957), Н. Ј. Вапцарова и Корнеја (1958), Григора Витеза (1959), а превео је и колекцију од 12 бајки француских аутора (1955).
У то време је Ацо Шопов добио стипендију за свој први дужи престој у Паризу, а био је и уредник часописа Млад борец, Нов ден, Иднина, Хоризонт, Современост… Основао је и постао први директор издавачке куће „Кочо Рацин“ (преименована у „Македонска книга“ 1967. године).
Детаљна хронологија је доступна на македонском језику.
Слике из овог периода
Фотографије могу бити преузете и објављене уз обавезна ауторска права:
© Фондација Ацо Шопов – Поезија